Daklem... Bilo je to davne, davne godine. Bio je sunčan dan, onako taman vruće da bi se sjelo negdje na neku terasu i popila fina kava i naravno čaša vode. Ali ne! Ja moram na ispit. Ispit počinje u 15.00 sati, ali pošto ja prvi puta izlazim na ispit moram doći bar pola sata prije da uhvatim atmosferu i pojedem ono malo noktiju na rukama što mi je ostalo. I tako mlad i nadobudan stižem ja. Već se skupilo par kolegica i kolega pred vratima. U 15.00 nas ima dvanaest. Ali profesorice nema. I sve se mi onako nadamo neće ona ni doći kad najednom u 17.00 stiže ona.

I tako u 17.00 počinje ispit! Ulazimo dvoje po dvoje unutra. Dvije osobe ostaju prosječno po sat i pol unutra. Dugo je to mislimo mi vani, dugo. Što li ona njih tako dugo muči unutra? Izlaze oni van nekako zbunjeni, ali očito sretni što je gotovo. "Kaj je? Kak je bilo?" - pitam ja. "Pa, ono, ništ strašno, malo pričate, malo ispituje, itd." - kaže kolegica. Pa dobro mislim si ja, kak bude bude. I tako se redaju ljudi unutra, a ja sve pazim da ostanem zadnji. Oko 20.00, profesorica uzima pauzu. Ostalo nas je još petero za odgovarati. U 20.20 ulaze slijedeće žrtve. 21.45 izlaze van. "Dosta je bilo za danas" - izjavljuje profesorica - "nastavljamo sutra u 15.00!" Ajd nema veze, stignem ja onda još ponoviti do sutra.

Sutra opet lijep, sunčan dan. Dolazim na fax u 14.45 nekako siguran u sebe i sa dobrim osjećajem u trbuhu. Naravno taj osjećaj je nestao do 16.30 kad je profesorica napokon došla. Ostalo nas je još troje. Ulazimo svo troje unutra. I krene ispit. Prvo pita jednu kolegicu. Pa drugu. PA MENE! (Neću pisati koja su pitanja bila da se ne bi saznalo o kojem ispitu pišem). Ali nisu pitanja uopće bila bitna, ja sam pričao o tome kako ja imam samo jedne kratke hlače u Zagrebu, da mi je vruće, pa malo o svom seminaru, pa neko pitanje iz literature, pa o tome kako je stvarno težak dan, o tome na koji se ja način učim doma... I tako ja na kraju dobivam 4 (vrlo dobar). Ja prezadovoljan.

Sljedeći tjedan dolazim ja na fax baš u vrijeme kad su ostali kolege polagali taj isti ispit (bio je po jedan rok svaki ponedjeljak) i profesorica mene vidi na hodniku i pozove u svoju sobu te izbaci ove koji su sad trebali polagati. I kaže ona meni - "Kolega, ja nisam zadovoljna ocjenom koju ste vi dobili, niste zaslužili tu ocjenu!" Mene lovi panika. Ona uzme moju prijavnicu i podere ju. Ja ispunim drugu. I predam profesorici indeks i novu prijavnicu. I ona meni upiše 5 (odličan). Heh, šta ti je život!

=)