South-East Europe Textbook Network

States and Regions

Transregional Projects



(return to home page)

 Serbia

Marko Šuica

ODBIJENI PREDLOZI NOVIH PROJEKATA ZA NOVOVEKOVNU ISTORIJU SRPSKOG NARODA

(IZVOR: DNEVNE NOVINE GLAS JAVNOSTI, 14-15. i 16. februar 2002.)

 

U svojoj rubrici DOSIJE u dva nastavka, novinari lista Glas javnosti u tekstovima NAUČNICI NA UDARU TERORISTA IZ EVROPE (14-15. februar) i SPORAN POLITIČKI REČNIK (16. februar), obelodanili su probleme koji su se isprečili pred određeni broj eminentnih i uglednih profesora i akademika istoričara iz Srbije. U nizu predloga projekata koje su Ministarstvu za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, poslali različiti insituti i fakulteti, u sastavu društvenih nauka našli su se i projekti iz oblasti istorije. Proceduralno, posle pozitivnih, prolaznih ocena u institutima i na fakultetima, projekti su bili prosleđeni u Ministarstvo, koje je dalje ove predloge projekata slalo na evaluaciju na inostrane univerzitete. Ministarstvo je takođe oformilo komisiju koja pokriva istraživačku oblast istorije, arheologije i etnologije koja je kompetentna da daje ocene za predložene projekte. Članovi komisije su: akademik Jovanka Kalić, predsednik, profesori Radoš Ljušić, Ljubodrag Dimić, Ljubomir Maksimović, Aleksandar Palavestra i Ljubinko Radenković. Tako su projekti, čije je usvajanje trebalo da bude samo formalnost, završili na Bolonjskom univerzitetu sa koga su vraćeni sa negativnim ocenama i recenzijama. Dakle, mimo svih očekivanja dva projekta pod nazivima «Evropski okviri srpskog nacionalnog preporoda 1804-1918» i «Tursko i austougarsko nasleđe u Srbiji», su vraćena Ministarstvu nauke, bez pozitivnih ocena i shodno tome mogućnosti za finansiranje. I pored anonimnih recenzenata, pretpostavlja se da su se ovi projekti našli u rukama prof. dr Stefana Bjankinija, kome se na pripisuje ideološki pogled na istoriju Balkana, kao i uloga u odbijanju ovih projekata tj. pisanja negativnih recenzija. Postavlja se i pitanje da li je njegovo učešće u donošenju spomenutih odluka bilo samostalno ili je imao i konsultante. Na osnovu ovih recenzija Ministarstvo je odbilo finansiranje spomenutih projekata.

Prvi projekat «Evropski okviri srpskog nacionalnog preporoda 1804-1918» podneo je po svim proceduralnim pravilima i uzusima koji su po prvi put striktno i temeljno postavljeni pred sastavljače predloga, dr Slavenko Terzić, direktor Istorijskog instituta Srpske akademije nauka. Kao saradnici na ovom projektu bili su prijavljeni: akademik Milorad Ekmečić, akademik Vasilije Krestić, akademik Vladimir Stojančević, istraživači-saradnici, Biljana Vučetić, Nedeljko Radosavljević, Aleksandar Rastović, naučni saradnik Radoslav Raspopović i istraživač-pripravnik Nenad Urić. Rukovodilac projekta bio je Slavenko Terzić.

U recenziji, oceni ovog projekta bilo je napisano sledeće:

PROJEKAT BR. 1435

Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije

Istraživačka oblast: istorija, arheologija i etnologija

1. Naučna zasnovanos programa istraživanja: Zasnovanost je veoma uopštena

2. Naučna utemeljenost predloga projekta: Predloženi plan nije dobro obrazložen

3. Doprinos izvršavanju prioritetnih tematskih zadataka: Ciljevi istraaživanja su konfuzno opisani

4. Primenljivost rezultata projekta: Predlog nije jasan po ovom pitanju

5. Originalnost istraživanja: Sadašnje stanje opisano je na zadovoljavajući način

6. Cena projekta: Budžet nije obezbeđen

7. Kompetentnost istraživačkog tima: Većina naučnika u timu bila je uključena u nekoliko nedavnih manipulacija istorijom

8. Kompetentnost rukovodioca projekta: C.V. rukovodioca projekta nije dostavljen. Međutim, ličnost je poznata i ne smatra se da može da vodi projekat

9. Postojeći nivo i stanje opremljenosti za realizaciju projekta: Plan nije dostavljen

10. Rizik za realizaciju projekta: Rizik je veoma visok imajući u vidu ponašanje vođa tima u proteklim godinama

11. Rizik za implementaciju rezultata projekta: Postoji rizik da projekat ojača nacionalisitički pristup

Zbog političkih diskvalifikacija i ideoloških procena ličnosti koje učestvuju u projektima rukovodilac projekta dr Slavenko Terzić napisao je pismo-prigovor ministru Draganu Domazetu:

Ministarstvu za nauku , tehnologiju i razvoj Republike Srbije, Beograd

Predmet: Prigovor na odluku Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj o neprihvatanju projekta Istorijskog instituta SANU «Evropski okviri srpskog nacionalnog preporoda 1804-1918)».

Na raspisani konkurs Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Istorijski institut SANU prijavio je sedam naučno-istraživačkih projekata, među kojima je bio i projekat Evropski okviri srpskog nacionalnog preporoda (1804-1918) (broj:1435). Kao rukovodilac projekta upoznao sam se sadržajem recenzije Univerziteta u Bolonji, koji je bio osnova da Ministarstvo donese odluku o neprihvatanju projekta. Slobodan sam da zamolim Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj da razmotri naš prigovor koji se sastoji u sledećem:

1. Recenzija nema karakter naučne ocene predloženog projekta istraživanja već je prvenstveno ideološka i politička diskvalifikacija ličnosti rukovodioca projekta i predloženog tima istraživača. Ocene recenzenta iznete kao odgovor na prva tri pitanja su do te mere uopštene da ne pružaju nikakav nauččnni odgovor na postavljena pitanja. Da li je naučna zasnovanost programa istraaživanja «veoma uopštena», da li projekat «nije dobro obrazložen», i da li su ciljevi istraživanja «konfuzno opisani», može se uveriti svaki dobronamerni čitalac, a da ne govorimo o pretpostavljenom ekspertu za pitanja srpske istorije. Stoga molim Ministarstvo da se još jedom upozna sa sadržinom predloženog projekta, i da tu sadržinu uporedi sa odgovorima recenzenta. U slučaju da se Ministarstvo ne smatra kompetentnim, ili da nema poverenja u stručnjake za ovaj naučno-istraživački problem u našoj zemlji, slobodan sam da predložim Ministarstvu da obrazuje ekspertski tim vodećih stručnjaka za istoriju Srba i istoriju Balkana, sa bilo kog evropskog univerziteta ili naučnog instituta koji bi objektivno ocenio sadržinu projekta. To mogu biti, na primer eksperti sa Sorbone (prof. dr Žan-Pol Sutu, prof. dr Žan-Pol Bled, prof. dr Dristof Revejar), sa Oksforda (prof. dr Mark Almond, dr Džop Laflend), sa Univerziteta u Getingenu (prof. dr Hape-Nihael Midlig), Univerziteta u Grinzborou, USA (prof. dr Dejvid Mekenzi), Univerziteta u Floridi (prof. dr Marija Todorova), Univerziteta u Trstu (prof dr Fulvio Salimbene i prof. dr Marko Dogo), Instituta za slavistiku i balkanologiju Ruske akademije nauka (akademik Vladimir Konstantinovič Volkov), Jagelonski univerzitet Krakov (prof. dr Marek Valdenberg), akademik Dan Berindej (sekretar Odeljenja istorijskih i arheoloških nauka Rumunske akademije nauka, Bukurešt), akademik Nikolaj Todorov (Bugarska akademija nauka).

Najblaže rečeno, zaapanjen sam ideološkim i političkim ocenama anonimnog recenzenta projekta, na prvom mestu kompetentnosti istraživačkog tima (uključen «u nekoliko nedavnih manipulacija istorijom») kompetentnosti rukovodioca projekta («ličnost je poznata i ne smatra se da moće da vodi projekat»), rizika za realizaciju projekta («rizik je veoma visok imajući u vidu ponašanje vođa tima u proteklim godinama») i na kraju rizika za implementaciju rezultata projekta («postoji rizik da projekat ojača nacionalistički pristup»). U političkoj istoriji Evrope i naše zemlje ovakva vrsta «ocenjivanja» bila je poznata jedino u vreme mračnih totalitarnih diktatura.

Meni nije poznata ličnost, niti stručni profil anonimnog recenzenta, i ne znam da li posotji mogućnost da se sazna ime recenzenta. Poznato mi je jedino da na Univerzitetu u Bolonji postoji jedna ličnnost koja se bavi savremenom političkom isotirjom Balkana, to je prof. dr Stefano Bjankini, direktor Centra za centralno-istočnu Evropu i Balkan. Jedna od njegovi knjiga glasi «Sarajevo le radici dell'adio, Roma Edizioni associate» 1996 (Sarajevo- koreni mržnje), koja je primer neobjektivnog tumačenja etničkih, kulturnnih i političkih prilika u Sarajevu i na bosansko-hercegovačkom prostoru. Slični pristup prof. Bjanikini imao je i u drugim svojim radovima kao što je na primer, njegov Uvod za istoriju Jugoslavije 1949-1999, u kome je takođe neobjektivno ocenio sadržaj tzv. Memoranduma SANU za koji je između ostalog napisao: «U ovom dokumentu su vešto izmešani osvrti i stvarni problemi koji su postojali u okviru jugoslovenskog političkog i privredno sistema sa lažima o nipodaštavanju Srba u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni». Mogu se navesti još mnogi primeri vrlo pristrasnog tumačenja niza problema koji se tiču srpske istorije i srpskog pitanja. Ne znajući da li je prof. Bjankini zaista recenzent, ipak smatram da ovakav pristup ne može biti osnova za objektivno naučno ocenjivanje projekta kao što je «Evropski okviri srpskog nacionalnog preporoda (1804-1918)».

2. Želim da podsetim Ministarstvo da je C.V. rukovodioca projekta dostavljen Ministarstvu, a u recenziji se kaže da «C.V. rukovodioca projekta nije dostavljen».

3. Verujući u spremnost Ministarstva da objektivno oceni ovaj prigovor, želim istovremeno da vas obavestim da su u međuvremenu nastupile promene u istraživačkom timu: prof. dr Mihailo Vojvodić je angažovan kao rukovodilac projekta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a kolega Radoslav Raspopović je bio planiran da zajedno sa njim realizuje jedan deo projekta. Mr Danica Petrović je otišla u penziju. Od stalno zaposlenih saradnika Instituta na projektu bi bili angažovani: dr Slavenko Terzić, naučni savetnik, mr Nedeljko Radosavljević, istraživač saradnik, Biljana Vučetić istraživač pripravnik, i Nenad Urić, istraživač. Članovi SANU, akademik Milorad Ekmečić, akademik Vasilije Krestić i akademik Vladimir Stojančević bili bi angažovani kao spoljni saradnici, ali po pravilima Ministarstva njihovo angažovanje se ne finansira.

Rukovodilac projekta: dr Slavenko Terzić, naučni savetnik v.d. direktora Instituta

Istim povodom, akademik Vasilije Krestić izjavio je : «To nije recenzija, već ideološko-politički akt kojim se udara u same temelje naše nauke i svakako je čin za osudu.»

Drugi projekat podneo je sasvim uredno po svim kriterijumima, rukovodilac projekta prof. dr Radoš Ljušić, a kao saradnike u projektu naveo je akademika Vasilija Krestića, docenta dr Vojina Dabića, asistente Srđana Katića, Suzanu Rajić, asistenta pripravnika Miloša Jagodića, zatim postdiplomce Jelenu Paunović, Čedomira Antića i sebe kao redovnog profesora.

Za njihov projekat «Tursko i austrougarsko nasleđe u Srbiji» stiglo je sledeće obaveštenje:

Projekat pod šifrom: 1580

Naučna oblast: Istorija, arheologija i etnologija

1. Naučna opravdanost predloženog istraživanja: Projekat je rasistički

2. Naučni temelji predloženog projekta: Nučni temelji su nevažni

3. Doprinos postizanju prioritetnih tematskih okvira: U okviru projekta ciljevi nisu određeni

4. Primenjenost rezultata projekta: Primena ovog projekta može biti katastrofalna za srpsko društvo

5. Originalnost istraživanja: Predlog je veoma opasan

6. Cena projekta: Budžet nije obezbeđen

7. Stručnost projektantskog tima: Tim nije kvalifikovan da bi izvršio projekat

8. Stručnost rukovodioca projekta: Rukovodilac projekta nije dovoljno stručan da bi izvršio projekat

9. Postojeći nivo i stanje opreme za realizaciju projekta: Plan nije napravljen

10. Rizik od realizacije projekta: Rizik je veoma visok zato što je projekat zasnovan na očiglednim pokušajima da se manipuliše istorijom

11. Rizik od primene rezultata projekta: Projekat predstavlja visok rizik za obrazovanje u srpskom društvu

Prof. dr Radoš Ljušić u svom prigovoru napisao je sledeće:

Na konkurs Ministarstva za nauku Vlade Republike Srbije učestvovao sam sa projektom «Tursko i austor-ugarsko nasleđe u Srbiji». Bio sam član komisije koja je radila na pripremi konkursa i projekta za istoriju, arheologiju i etnologiju, čiji je predsednik dr Jovanka Kalić, dopisni član SANU. Projekat koji sam osmislio prošao je bez ikakvih primedi i na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta i u komisiji. Tema projekta kod nas nije istraživana i samo je sporadično doticana u nekim radovaima. Moglo bi se reći da je skoro neistražena. Cilj istraživačkog tima bio je da utvrdi, na osnovu istorijskih izvora i metodologijom koja se koristi u istoriografiji i srodnim naukama, koje i kakve posledice je ostavilo vekovno robovanje po Turcima, Mađarima i Austirjancima. Više pojedinosti o projektu naći ćete u njegovoj komisiji koju vam dostavljam.

Istraživači koji su imali da realizuju projekat odabrani su striktno prema zahtevima Ministarstva za nauku: akademik, redovni profesor, docent, tri asisstenta i dva postdiplomca.

Ministarstvo za nauku poslalo je naše projekte na recenziju u Bolonju (govori se da su prethodn slati u Nemačku i da su Nemci odbili da pišu recenzije). Prema mom uvidu, najgore recenzije dobili su projekti posvećeni 19. veku. Razlog tome može biti, da je to vreme kada smo imali dve nacionalne države i da je taj period nacionalno svež u odnosu na srednji vek. Čini se da je danas poželjnije proučavanje austrijske, mađarske i turske vladavine nad Srbima nego izučavanje sopstvene povesti u okvirima nacionalnih država! Naravno da to nije slučajno

Moje obraćanje Odeljenju istorijskih nauka SANU, kao i Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta ima za cilja da ukaže da recenzija iz Bolonje nije naučna već politička, s jasnim ciljem da diskvalifikuje projekat i njegov istraživače. Od jedanaest stavki na koje je recenzent imao da da svoje mišljenje, na osnovu podnetog projekta sa svim obrazloženjima koja su tražena, nijedan odogovor recenzenta nije pozitivan. Međutim, problem nije u tome što recenzent nema pozitivno mišljenje o projektu i istraživačima već u diskvalifikovanju projekta i istraživača rečnikom koji podseća na najcrnja vremena fašizma, nacizma i komunizma. Čovek ne može a da se ne upita da li je ovakvu recenziju mogao da napiše jedan profesor Univerziteta u Bolonji, u demokratskoj i slobodnoj Italiji. Navodim njegove kvalifikative, a Vama ostavljam da prosudite koliko su neopravdani i koliko podsećaju na vremena inkvizicije i netrpeljivih ideologija 20. stoleća: «Projekat je rasistički», «Primena ovog projekta može biti katastrofalna po srpsko društvo», «Predlog je veoma opasan», «Tim nije kvalifikovan da bi izvršio projekat», «Rukovodiolac projekta nije dovoljno sturčan da bi izvršio projekat», «Rizik je veoma visok zato što je projekat zasnovan na očiglednim pokušajima da se manipuliše istorijom», «Projekat predstavlja visok rizik za obrazovanje u srpskom društvu» Slobodan sam da Vam dostavim recenziju u kopiji na engleskom i srpskom jeziku.

Mislim da je svaki komentar suvišan, ali se usuđujem da Vam ukažem na jednu nelogičnost recenzenta iz Bolonje. Ocenivši projekat kao rasistički, recenzent, kasnije, tvrdi da tim i rukovodilac projekta nisu dovoljno stručni da ga izvrše! Dakle, nismo stručni da ostvarimo rasistički projekat, što naravno upućuje na zaključak da smo sposobni da ostvarimo pomenuti projekat kao nerasistički!

Mislim da je Ministarstvo za nauku pogrešilo što je nacionalne projekte uputilo na recenziju u inostranstvo, jer su itm putem projekti došli u ruke onim ljudima koji su neobjektivni i netolerantni prema srpskom narodu.

Uveren sam da deo krivice snose pojedinci koji su verovatno uz ministrovu saglasnost, pripremali materijal za bolonjskog recenzenta, a možda i slali izvesne sugestije o projektima i njihovim rukovodiocima.

Nosilac ovog projekta i tim istraživača žigosani su najgorim mogućim političkim, a ne naučnim diskvalifikacijama i argumentima, pa smatrjam da bi dobro bilo da se o pitanjima iskrslim u vezi sa svim projektima, pa i sa ovim, koji je nesumnjivo, najkaarakterističniji primer, povede otvorena diskkusija i potvrde ili ospore argumenti recenzenta u skladu sa osnovnim ciljevima nauke. U potpisu:

Prof. dr Radoš Ljušić

U međuvremenu je održana i sednica komisije pri Ministarstvu za nauku. Predsednik komisije akademik Jovanka Kalić je izjavila da je procedura u pogledu projekata u toku, kao i da članovi komisije izuzetno skladno rade i međusobno veoma dobro komuniciraju. Povodom spornih projekata Jovanka Kalić je napomenula da se se digla nepotrebna prašina koja će se sasvim sigurno sleći u narednim danima.

Prof. dr Dragan Domazet, ministar za nauku, tehnologiju i razvoj zahvalan je recenzentima sa Univerziteta u Bolonji što su uradili veliki posao, ocenili više od 600 projekata i za svoj rad nisu iz Srbije dobili nijednu marku, iako je uloženi trud procenjen na pola miliona maraka. Prema njegovim rečima, posle objavljivanja spiska primljenih i odbijenih projekata, u roku predviđenom za žalbu stiglo je stotinak primedbi koje, uglavnim nisu vezane za ocene recenzenata. Osim spomenuta dva projekta iz istorije «nema ekstremnih ocena koje se tiču inostranih recenzenata», rekao je ministar Domazet. Ministar je takođe dodao «Nije tačna informacija koja je objavljena da je u Ministarstvu dogovoreno da se projekti iz navcionalnih nauka, jezika, književnosti i istorije ne daju na recenzije u inostranstvo i da su oni «neznano kako» dospeli na Univerzitet u Bolonji. to je važilo samo za projekte iz jezika i književnosti, a za istoriju i etnografiju članovi komisije su se složili da idu na recenzije u inostranstvo i tu ništa nije slučajno.

Ministar Domazet je rekao da ne zna ko je bio recenzent odbijenim projektima iz istorije, čiji su rukovodioci bili dr Slavenko Terzić i prof. dr Radoš Ljušić, ali i da mu je to poznato ne bi sme to da kaže, jer to u svetu nauke nije uobičajeno. «Takođe» naglasio je Domazet «nije uobičajeno ni da se napadaju recenzenti ako su dali negativnu recenziju. To još nije viđeno u svetu.Normalno je da se traže objašnjenja i mi smo u Beogradu planirali da formiramo komisiju i da angažujemo domaće recenzente. I meni je zasmetala isklučivost stranih recenzenata i verovatno je opravdana ljutnja predlagača projekta, ali mislim da nije u redu da ih oni napadaju preko novina u tekstu koji je imao tako bombastičan naslov (NAUČNICI NA UDARU TERORISTA IZ EVROPE). Pa ko će sada prihvatiti posla recenzenta u ovom slučaju i kako se može govoriti o nekoj objektivnosti, kad se vrši takav pritisak u javnosti? Samo se stvara neprirodna atmosfera koja nikom ne odgovara i koja svakako nije uobičajena» smatra ministar. Dragan Domazet. On je još istakao da može o svemu da se piše, ali da se u naslovu koriste izrazi kao što su «teroristi» i da se to odnosi na inostrane recenzente, «to nikom ne služi na čast, a našoj nauci može samo da škodi, jer ko će onda da se prihvati posla, ako može da doživi takve kvalifikacije.»

contact