Muka Skilićana
(17. srpnja 180. p. Kr.)
1. Kada su Prezent, po drugi put, i Klaudijan bili konzuli, 17. srpnja, pred sud u Kartagi dovedeni su Sperat, Narzal, Citin, Sekunda i Vestija.
Prokonzul Saturnin reče: ˝Možete steći milost našega gospodara cara, ako se vratite zdravoj pameti.˝
2. Sperat reče: ˝Nikada nismo zgriješili niti učinili nepravdu, nikada nismo zlo govorili, već smo bili zahvalni što možemo štovati našega gospodara kada su s nama loše postupali.˝
3. Prokonzul Saturnin reče: ˝I mi smo vjernici, i naša je vjera jednostavna. Prisežemo genijem našega gospodara i molimo za njegovo dobro, a to i vi trebate raditi.˝
4. Sperat reče: ˝Ako me mirno saslušaš, reći ću ti tajnu jednostavnosti.˝
5. Saturnin reče: ˝Neću te slušati kako govoriš loše o našoj svetinji, nego radije prisegni genijem našega gospodara cara.˝
6. Sperat reče: ˝Ja ne priznajem vlast ovoga svijeta, već radije služim onom Bogu, kojeg nitko od ljudi ne vidje, niti može vidjeti ovim očima. Krađu ne počinih, već ako nešto kupim, plaćam porez, jer priznajem Gospodina svojega, kralja nad kraljevima i svim narodima.˝
7. Prokonzul Saturnin reče ostalima: ˝Nemojte se dati nagovoriti.˝
Desinite huius esse persuasionis.-- Transf., conviction, persuasion, belief, opinion (postAug.): falsam sibi scientiae persuasionem induerunt, Quint. 1, 1, 8: arrogans de se persuasio, id. 2, 4, 16: persuasionis plenus cuncta fato agi, Suet. Tib. 69: persuasio est, it is a prevalent opinion, Plin. 30, 13, 39, § 115: persuasio durat in magnā parte vulgi, id. 25, 2, 5, § 10.
Sperat reče: ˝Loš je nagovor da se počini ubojstvo, da se kaže lažno svjedočanstvo.˝
8. Prokonzul Saturnin reče: ˝Nemojte biti dio ove ludosti.˝
Citin reče: ˝Za nas ne postoji nitko drugi kome bismo iskazivali strahopoštovanje [doslovnije?], osim Gospodina, Boga našega, koji je na nebesima.˝
9. Donata reče: ˝Poštujemo cara kao cara, ali Boga se bojimo.˝ [Aforizam?]
Vestija reče: ˝Ja sam kršćanka.˝
Sekunda reče: ˝Ono što jesam, upravo to i želim biti.˝
10. Prokonzul Saturnin reče Speratu: ˝Ustraješ li u tome da si kršćanin?˝
Sperat odgovori: ˝Da.˝ [doslovnije?] I svi se s njime složiše.
11. Prokonzul Saturnin reče: ˝Želite li vremena za razmišljanje?˝
Sperat reče: ˝Nema se što razmišljati o tako ispravnoj stvari.˝
12. Prokonzul Saturnin reče: ˝Što je u vašem kovčegu?˝
Sperat reče: ˝Knjige i poslanice Pavla, pravedna čovjeka.˝
13. Prokonzul Saturnin reče: ˝Imate 30trideset dana da razmislite!˝
Sperat ponovi: ˝Ja sam kršćanin.˝ I svi se složiše s njime.
14. Prokonzul Saturnin pročita presudu s pločice: ˝Sperat, Narzal, Citin, Donat, Vestija, Sekunda i ostali priznahupriznaše da žive u skladu s kršćanskim običajima. Premda im je dana prilika da se vrate rimskim običajima, tvrdoglavo ostaše pri svome i zato je odlučeno da ih se kazni mačem [terminus technicus].˝
15. Sperat reče: ˝Danas smo mučenici u nebesima.˝
Narzal reče: ˝Bogu hvala.˝
Speratus dixit: Deo gratias agimus.
Nartzalus dixit: Hodie martyres in caelis sumus. Deo gratias.
16. Prokonzul Saturnin zapovijedi i preko glasnika objavi: ˝Zapovijedam da se odvedu [terminus technicus] Sperat, Narzal, Citin, Veturije, Feliks, Akvilin, Letancije, Januarija, Generosa, Vestija, Donata i Sekunda.˝
17. Zajedno rekoše: ˝Bogu hvala.˝
I odmah bijahu pogubljeni u ime Krista. Amen.
Muka Skilićana (17. srpnja 180. p. Kr.)
1. U godini kada su konzuli bili Prezent (po drugi put) i Klaudijan, 17. srpnja, pred sud u Kartagi dovedeni su Sperat, Nartzal, Citin, Sekunda i Vestija.
Prokonzul Saturnin reče: “Možete steći milost našega gospodara cara, ako se vratite zdravoj pameti.”
2. Sperat reče: “Nikada nismo zgriješili niti učinili nepravdu, nikada nismo zlo govorili, a čak i kada su s nama loše postupali, mi smo bili zahvalni; zato što time možemo štovati našega gospodara.”
3. Prokonzul Saturnin reče: “I mi smo vjernici, i naša je vjera jednostavna. Prisežemo genijem našega gospodara i molimo za njegovo dobro, a to i vi trebate raditi.”
4. Sperat reče: “Ako me mirno saslušaš, reći ću ti tajnu jednostavnosti.”
5. Saturnin reče: “Neću te slušati kako govoriš loše o našoj svetinji, nego radije prisegni genijem našega gospodara cara.”
6. Sperat reče: “Ja ne priznajem vlast ovoga svijeta, već radije služim onom Bogu, kojeg nitko od ljudi ne vidje, niti može vidjeti ovim očima. Krađu ne počinih, već ako ću nešto kupiti, platit ću porez, jer priznajem Gospodina svojega, kralja nad kraljevima i svim narodima.”
7. Prokonzul Saturnin reče ostalima: “Prestanite biti toga vjerovanja.”
Sperat reče: “Loše je vjerovanje koje te tjera da se počini ubojstvo, da se kaže lažno svjedočanstvo.”
8. Prokonzul Saturnin reče: “Nemojte biti dio ove ludosti.”
Citin reče: “Nemamo se koga drugoga bojati, nego Gospodina, Boga našega, koji je na nebesima.”
9. Donata reče: “Poštujemo cara kao cara, ali Boga se bojimo.”
Vestija reče: “Ja sam kršćanka.”
Sekunda reče: “Ono što jesam, upravo to i želim biti.”
10. Prokonzul Saturnin reče Speratu: “Ustraješ li u tome da si kršćanin?”
Sperat odgovori: “Ja sam kršćanin.” I svi se s njime složiše.
11. Prokonzul Saturnin reče: “Želite li vremena za razmišljanje?”
Sperat reče: “Nema se što razmišljati o tako ispravnoj stvari.”
12. Prokonzul Saturnin reče: “Što je u vašem kovčegu?”
Sperat reče: “Knjige i poslanice Pavla, pravedna čovjeka.”
13. Prokonzul Saturnin reče: “Imate trideset dana da razmislite!”
Sperat ponovi: “Ja sam kršćanin.” I svi se složiše s njime.
14. Prokonzul Saturnin pročita presudu s pločice: “Sperat, Nartzal, Citin, Donat, Vestija, Sekunda i ostali priznaše da žive u skladu s kršćanskim običajima. Premda im je dana prilika da se vrate rimskim običajima, tvrdoglavo ostaše pri svome i zato je odlučeno da se nad njima izvrši smrtna kazna.”
15. Sperat reče: “Bogu zahvaljujemo.”
Nartzal reče: “Danas smo mučenici na nebesima. Bogu hvala.”
16. Prokonzul Saturnin zapovijedi i preko glasnika objavi: “Zapovijedam da se pogube Sperat, Nartzal, Citin, Veturije, Feliks, Akvilin, Letancije, Januarija, Generosa, Vestija, Donata i Sekunda.”
17. Svi zajedno rekoše: “Bogu hvala.”
I odmah bijahu pogubljeni u ime Krista. Amen.