Najava predavanja mag. Jovana Pešalja

21 svi.
2012

Mag. Jovan Pešalj
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

 

 

Najimpresivnija granica centralne Evrope. Habzburška granica prema Osmanskom carstvu 1739-1791.

 

Nakon Karlovačkog (1699) i Požarevačkog mira (1718) Habzburška monarhija i Osmansko carstvo su se od neprijatelja pretvorili u dobre susede. Ova promena se odrazila i na Vojnu krajinu. Beč je počeo da koristi krajiške trupe na dalekim evropskim ratištima, gde su dale veliki doprinos habzburškoj vojnoj istoriji. Promena u habzburško-osmanskim odnosima je takođe preobrazila prirodu habzburške granice prema Osmanskom carstvu. Precizno definisana i obeležena granična linija je zamenila pojas «ničije zemlje» gde je i u periodima mira tinjao sukob niskog intenziteta. Od toga trenutka na dalje, podanici sa obe strane su u budućnosti imali da budu dobri susedi, da uživaju u miru i bezbednosti i da pravedno koriste zajedničke granične resurse. Oba carstva su se iskreno posvetila ovom procesu.

Predavanje želi da skrene pažnju na mnoge moderne karakteristike ove granice, koje su u drugim krajevima Evrope zaživele tek decenijama kasnije. Tako je nova granična linija sledila vojnostrateške zahteve i «prirodne granice», zanemarujući istorijske međe pokrajina i poseda. Posle mletačko-osmanske granice, to je izgleda bila prva precizno povučena i obeležena državna granična linija u Evropi. U odnosu na Venecijance, Habzburgovci su uspeli da od granice stvore daleko efikasnije sredstvo za nadzor i kontrolu migracija. Posebno je značajan u tom pogledu bio stalni sanitarni kordon, zdravstvena institucija bez premca u istoriji Evrope, koja se protezala 2000 km od Jadranskog mora do Ukrajine.

Ove karakteristike su došle do posebnog izražaja posle Beogradskog mira (1739), kada se granična linija stabilizovala na velikim rekama, te će težište predavanja biti na ovom periodu. Nove funkcije granice su značile i nove dužnosti za krajišnike, koje nisu uvek lako podnosili. S druge strane, sveobuhvatni i razrađeni sistem kontrole je dosta uticao na razvoj putnih isprava, identifikacije i imigracione politike u centralnoj Evropi.

 

Biobibliografija

9/2002. diplomirani istoričar, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu. 2003.-2004. vojni rok. Od 3/2005. asistent na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. 3/2008. magistar istrorijskih nauka, Filozofski Fakultet, Univerzitet u Beogradu (Jugoistočna politika Austrije 1699-1718. Magistarski rad odbranjen 26. 2008. na Univerzitetu u Beogradu). Od 5/2009. doktorsko istraživanje Habzburško-osmanska granica i kontrola horizontalne mobilnosti, 1739.-1791., Univerzitet u Beogradu. 02/2010.-05/2010., 8/2010., 8/2011. boravak i istraživanje na Institutu za istoriju Univerziteta u Beču. Stipendija Saveznog ministarstva nauke Republike Austrije

Izbor iz bibliografije:

“Između vrača i lekara: obeležja zdravstvene kulture.” u: Fotić, A. (ur.). Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba. Clio. Beograd, 2005., 475-504.

Istorijski izveštaj o Požarevačkom miru Vendramina Bjankija. Narodni muzej Požarevac. Požarevac, 2008. (komentari)

“Early Eighteenth Century Peacekeeping: How Habsburgs and Ottomans Resolved Several Border Disputes after Carlowitz.” u: Mitev, P.  – Parvev, I. – Baramova, M. – Racheva V. (ur.). Empires and Peninsulas Southeastern Europe between Carlowitz and the Peace of Adrianople, 1699-1829. Lit Verlag.Berlin, 2010., 29-42.

“Nadzor i kontrola stranaca u 18. veku: slučaj Habzburške monarhije.” u: Beogradski istorijski glasnik. 2. Beograd, 2011., 177-190.

The Peace of Passarowitz 1718. Central European Studies, West Lafayette, IN: Purdue University Press. 2011. (uredio zajedno sa Charlesom Ingraom i Nikolom Samardžićem) “Making a Prosperous Peace. Habsburg Diplomacy and Economic Policy at Passarowitz.” u: Ingrao, Charles – Samardžić, Nikola – Pešalj, Jovan (ur.). The Peace of Passarowitz 1718.West Lafayette,IN:PurdueUniversity Press. 2011., 141-157.

Podijelite Komentirajte

Odgovori

rel=